Prema statistikama, manje od 5% prijavljenih kandidata biva primljeno. Odgovaranje na određeni broj pitanja može pokazati da li kandidat ima prirodni potencijal za razvijanje kreativnog razmišljanja i logičkog zaključivanja. Da li biste bili među rijetkima koji bi položili test, piše brightide.me.
Prvi test
Pogledajte sliku.
U prostoriji sjede dvije žene, jedna nasuprot druge, dok se mali dječak igra na podu. Pažljivo proučite sliku.
Pitanje:
Koja žena je prava majka djeteta?
Ovaj položaj odražava prirodnu želju majke da zaštiti svoje dijete. Njena poza je zaštitnička i blago nagnuta naprijed. Također, sasvim je prirodno da se malo dijete, dok se igra ili obavlja neku aktivnost, okreće prema majci ako je ona u blizini.
Drugi test
Serijski ubica je kidnapovao ljude i prisiljavao ih da uzmu jednu od dvije pilule.
Jedna pilula je bila bezopasna, dok je druga bila otrovna. Bez obzira na to koju pilulu bi žrtva odabrala, ubica bi uzeo onu drugu. Svaki put, žrtve su umirale, dok je serijski ubica preživljavao.
Pitanje:
Kako je ubica uvijek dobio bezopasnu pilulu?
Odgovor na prvi test:
Prava majka djeteta je žena s lijeve strane. Ona sjedi tako da su joj noge okrenute prema djetetu.
Odgovor na drugi test:
Obje pilule su bile bezopasne. Otrov je bio u čaši vode koju su žrtve popile.
Bonus tekst: Zašto ne treba krasti?
Krađa je jedno od najtežih krivičnih dela, a njene posledice ne pogađaju samo žrtvu, već i samog počinioca. Iako može izgledati kao lak izlaz iz trenutne situacije, krađa donosi dugoročne posledice koje nadmašuju bilo koju privremenu korist. U ovom tekstu, istražićemo zašto je krađa pogrešna, kako utiče na društvo, i zašto je bolje uvek odabrati pravi put, čak i kada se suočavamo sa teškoćama.
1. Krađa je kršenje moralnih vrednosti
Krađa nije samo kršenje zakona, već i duboko kršenje osnovnih moralnih principa koji omogućavaju normalno funkcionisanje društva. Poštovanje tuđe imovine je temelj svakog civilizovanog društva. Kada kradete, kršite poverenje drugih ljudi i narušavate odnose. Krađa može biti privlačna u trenucima slabosti, ali ona dovodi do gubitka integriteta i samopouzdanja, što ima dugoročne emocionalne posledice.
2. Krađa ima posledice za žrtvu
Jedna od najvažnijih stvari koju treba razumeti jeste da krađa pogađa žrtvu na mnogo nivoa. Ne radi se samo o materijalnoj šteti; krađa može izazvati emocionalni stres, strah i gubitak poverenja. Osoba koja je opljačkana može se osećati bespomoćno i ugroženo, a posledice mogu uticati na njen svakodnevni život i mentalno zdravlje. Mnoge žrtve krađe osećaju dubok gubitak sigurnosti i često se povlače u sebe, što može značajno narušiti njihovu kvalitetu života.
3. Krađa narušava društvenu sigurnost i poverenje
Krađa, bilo da se događa na individualnom nivou ili na širem, institucionalnom nivou, podriva osnovne temelje društvene sigurnosti i poverenja. Ako ljudi počnu da gube poverenje u jedni druge, to vodi ka socijalnoj nestabilnosti i nesigurnosti. Zajednice u kojima se krađa ne sankcioniše ili čak toleriše, sklone su povećanom kriminalu, jer se ljudi ne osećaju sigurnima. Zdrav društveni sistem zavisi od međusobnog poverenja i poštovanja, što krađa ozbiljno ugrožava.
4. Krađa vodi ka pravnim posledicama
Krađa, kao krivično delo, ima ozbiljne pravne posledice. U zavisnosti od ozbiljnosti krađe, počinilac može biti suočen sa novčanim kaznama, pravnim postupcima, pa čak i zatvorskom kaznom. Pravne posledice mogu uništiti život pojedinca, jer kazna za krađu obuhvata ne samo gubitak slobode, već i uništenje društvenog ugleda, profesionalne karijere i osobnih odnosa. Iako se može činiti da je krađa brzi način da dođete do onoga što želite, cena koju ćete platiti može biti mnogo veća.
5. Krađa negativno utiče na duhovni i emocionalni razvoj
Svaka odluka koju donosimo ima duboke duhovne i emocionalne posledice. Krađa ne samo da narušava etičke vrednosti, već može stvoriti unutrašnju borbu i osećaj krivice. Iako privremeno možete opravdati svoje ponašanje, dugoročno ćete se suočiti sa osećajem kajanja i unutrašnje praznine. Osobe koje kradu često se suočavaju sa emocionalnim problemima, poput anksioznosti i stresa, jer znaju da su učinile nešto pogrešno. To može uticati na njihovu sposobnost da budu srećni i ispunjeni.
6. Krađa sprečava lični rast i razvoj
Krađa možda može izgledati kao brzi način da rešite problem, ali ona vam zapravo oduzima mogućnost da naučite kako se nositi sa životnim izazovima. Kroz život ćemo se suočiti sa mnogim iskušenjima, a pravi test karaktera je kako se ponašamo u teškim situacijama. Umesto da se oslonite na krađu kao izlaz, bolje je razvijati sposobnost rešavanja problema, raditi na svom ličnom razvoju i tražiti pomoć kada je to potrebno. To će vam omogućiti da izgradite stabilnu i ispunjenu budućnost.
7. Krađa izaziva lančanu reakciju negativnih događaja
Krađa može izazvati lančanu reakciju koja uključuje još više problema. Na primer, ako budete uhvaćeni u krađi, možda ćete morati da platite odštetu, da budete suočeni sa sudskim postupkom, ili ćete izgubiti posao. Ova negativna iskustva mogu dovesti do daljih emocionalnih i finansijskih problema, stvarajući začarani krug. Time što se uzdržavate od krađe, sprečavate niz negativnih posledica koje bi mogle zahvatiti vašu budućnost.
8. Krađa je loš primer za druge
Kada kradete, šaljete pogrešan signal drugima. To može uticati na ljude oko vas, uključujući i decu, prijatelje i kolege. Ako ljudi u vašem okruženju vide da kradete i ne snosite posledice, oni mogu da pomisle da je takvo ponašanje prihvatljivo. Ako želite da budete uzor, treba da se ponašate časno i odgovorno, čak i u teškim situacijama.
Zaključak
Krađa možda deluje kao brz i lak izlaz, ali ona nosi ozbiljne posledice koje prelaze daleko izvan trenutnih koristi. Etika, zakon, međusobno poverenje i emocionalni mir svi se urušavaju kada se odlučimo na kradju. Najbolji način da živimo ispunjen život je da uvek biramo poštenje, jer to ne samo da štiti nas, već i naše društvo i sve oko nas. Dobar i častan život donosi pravu nagradu – unutrašnju snagu, poverenje drugih, i duboko zadovoljstvo.
