Počela sam da primjećujem da me mužev najbolji prijatelj sve češće gleda u poslednje vreme. I moram priznati, teško je bilo ignorisati – izgleda stvarno mnogo bolje od mog muža. Jednog dana, dok sam bila sama kod kuće, iznenada je pokucao na vrata. Nisam očekivala nikog, ali ipak sam ga pustila da uđe. A onda, uradio je nešto što me potpuno šokiralo!
Primijetila sam da me mužev najbolji prijatelj zagleda zadnjih nekoliko dana. Iskreno, nisam mogla da ne primijetim kako mi se pažnja usmerila na njega, a nije bilo samo u prolazu.
Gledao me je na način koji nikada nije, s nekom pažnjom koja nije bila obično prijateljska. Moram priznati, nisam mogla da se oduprem njegovim pogledima. Iako znam da to nije ispravno, nisam mogla da poreknem da mi se sviđa. Ne mogu grešiti – stvarno mnogo bolje izgleda za razliku od mog muža.
Njegov fizički izgled, njegova energija – sve je bilo na visokom nivou. Bio je zgodan, i njegova harizma me je privlačila na način koji nisam mogla da ignorišem.
Jednog dana, bila sam sama kod kuće. Muž je otišao na posao, a ja sam ostala da obavim neke stvari oko kuće. Nije mi bilo dosadno, ali nisam očekivala nikakve posjete.
Međutim, dok sam se bavila kućnim poslovima, iznenada su se čuli koraci na vratima. Pogledala sam kroz prozor, a onda sam vidjela njega – muževog najboljeg prijatelja.
Nisam znala šta da mislim. Zastala sam na trenutak, osjećajući da nešto nije u redu, ali istovremeno nisam mogla da kažem da nisam pomalo uzbuđena.
Otvorila sam vrata, a on je stajao ispred mene, izgledajući kao da je došao sa nekom namjerom. Iako sam bila iznenađena, nisam ga odmah otjerala.
Nisam bila sigurna šta da očekujem, ali nisam mislila da će se nešto promeniti u tom trenutku. On je stajao mirno, gledajući me sa osmehom, kao da je znao nešto što ja nisam.
Tada je prišao bliže, uhvatio me za ruku i bez riječi me privukao k sebi. Srce mi je ubrzalo. Nisam znala da li da se povučem ili da se opustim. Bio je previše blizu, a sve je bilo toliko neočekivano.
On je pogledao u moje oči i polako, gotovo nesvesno, pomaknuo lice prema mom. I pre nego što sam se snašla, poljubio me. Bio je to trenutak koji mi je oduzeo dah.
Iznenadilo me, jer nisam očekivala nešto ovako. Nije bilo reči, samo tišina, a u tom trenutku sam bila izmešane emocije – iznenađena, zbunjena, ali i uzbuđena.
Nisam imala reči. Samo sam stajala tamo, zbunjena i zbunjena zbog svega što se upravo dogodilo. Nije se dogodilo ništa više, ali onaj trenutak me je promenio.
Sada sam znala da nisam mogla da se vratim unazad, da sam nešto stvorila što neće nestati iz mojih misli.
