data-nosnippet>
Kada govorimo o nasleđu koje dobijamo od roditelja, često razmišljamo o očima, boji kose ili obliku nosa. Međutim, ono što nas istinski može oblikovati – i to na mnogo dubljem nivou – jeste zdravlje koje nasledimo, posebno od naše majke. Genetika igra ključnu ulogu u formiranju zdravstvenog profila svakog pojedinca, a najnovija istraživanja sve češće ukazuju upravo na majčinu stranu kao onu koja ostavlja snažniji biološki pečat.
U ćelijama našeg tela postoje mitohondrije – male fabrike energije koje nas pokreću, i zanimljivo je da ih nasledimo isključivo od majke. Upravo zbog toga, neke bolesti koje su povezane sa funkcijom ćelije prenose se gotovo isključivo majčinom linijom.
Ovo nije razlog za paniku, ali jeste za bolju informisanost. Razumevanje onoga što je nasleđeno može pomoći da pravovremeno reagujemo, promenimo životne navike i kontrolišemo ono što je u našoj moći. Jer iako gene ne možemo birati, način na koji živimo sa njima – itekako možemo.
Zdravstveni problemi koji se nasleđuju od majke najčešće su hronične, sistemske prirode i uključuju funkcije mozga, metabolizma, pa čak i emocionalne obrasce. Neke od ovih bolesti se mogu pojaviti već u ranom detinjstvu, dok se druge aktiviraju kasnije, pod uticajem stresa, prehrane ili životne sredine.
Mnoge žene koje imaju porodičnu istoriju određenih bolesti često nisu svesne da bi i njihovo potomstvo moglo biti izloženo istim rizicima. Zbog toga je poznavanje porodične anamneze ključna stvar kada je u pitanju preventiva.
U nastavku se nalazi jedino dozvoljeno nabrajanje:
Bolesti koje se najčešće nasleđuju od majke:
-
Dijabetes tipa 2 – Rizik se značajno povećava ako je majka imala ovu bolest.
-
Migrene – Vrlo često se prenose ženskom linijom.
-
Autoimune bolesti – Lupus, reumatoidni artritis i slično češće pogađaju potomke ako ih ima majka.
-
Depresija i anksioznost – Emocionalna genetika i hemijska ravnoteža mozga često su nasledni.
-
Kardiovaskularne bolesti – Ako je majka imala visok pritisak ili probleme sa srcem, verovatnoća se povećava.
-
Osteoporoza – Gubitak koštane mase ima snažnu genetsku komponentu.
-
Alchajmerova bolest – Studije pokazuju veću šansu za razvoj ove bolesti ako je majka obolela.
-
Problemi sa štitnom žlezdom – Posebno hipotireoza i Hashimotov sindrom.
-
Policistični jajnici (PCOS) – Često se prenose ženskom linijom.
-
Rak dojke – Posebno ako postoje mutacije BRCA gena koje se prenose sa majke.
Iako ovakve informacije mogu delovati zabrinjavajuće, one zapravo predstavljaju šansu – šansu da se na vreme prepoznaju signali tela i da se bolest, ukoliko je nasleđena predispozicija, drži pod kontrolom.
U mnogim slučajevima, ranim pregledima i promenama u načinu života mogu se značajno umanjiti šanse za razvoj ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Pravilna ishrana, redovno kretanje, izbegavanje stresa i kontrolisani pregledi mogu da naprave ogromnu razliku.
Nije zanemarljivo ni emocionalno nasledstvo. Mnogi modeli ponašanja, obrasci stresa, pa čak i način na koji reagujemo na određene životne situacije, dolaze upravo iz odnosa s majkom. To ne znači da smo osuđeni da ih ponavljamo, već da ih možemo prepoznati i po potrebi – promeniti.
Majčinska linija nosi ogroman biološki i psihološki uticaj, često mnogo veći nego što to želimo da priznamo. Ali to ne treba da nas plaši, već motiviše da budemo pažljiviji prema sebi i svom zdravlju.
Ako znate da je vaša majka imala neku od navedenih bolesti, ne oklevajte da to kažete svom lekaru. Ta informacija može biti ključna za vaš dalji tretman i prevenciju.
Ono što nasleđujemo ne možemo da menjamo, ali zato možemo da odlučimo šta ćemo s tim. Hoćemo li biti pasivni posmatrači ili aktivni učesnici u sopstvenom zdravlju – izbor je samo naš.
Na kraju, najvažnije je da se ne plašimo genetike, već da je razumemo. Jer znanje je prvi korak ka zdravijem životu.
