Već neko vreme se osjećam jako usamljeno, jer muž ne želi ni da me dodirne, a mislim da jako dobro izgleda. On ima samo jednog prijatelja koji mnogo dobro izgleda, i primjetila sam da me u poslednje vreme zagleda opasno. Jedno veče je došao kod nas da gleda utakmicu sa mojim mužem. Dok su oni gledali utakmicu ja sam bila u kuhinji i spremala im grickalica, ali on se odjednom stvorio iza mene i uradio nešto što me skroz iznenadilo!
Već neko vreme osećam se veoma usamljeno. Moj muž i ja živimo zajedno, ali u poslednje vreme postoji ogromna distanca među nama. On se potpuno povukao, kao da sam postala nevidljiva za njega. Iako i dalje živimo pod istim krovom, izgleda kao da me ne primećuje. Nema dodira, nema pažnje, i to me duboko povređuje.
Često ga gledam, iako znam da je moj muž, imam osećaj da ne znam ko je on više. On još uvek izgleda fantastično, kao i pre mnogo godina, ali sa njim kao da više nema onog stresa za bliskost koji je postojao nekada. Iako nije govorio ništa, osećala sam da nešto nije u redu, da je nešto u njegovom srcu, možda sa nekim drugim.
Jedan od njegovih prijatelja, koji je isto jako zgodan, dolazi kod nas povremeno da bi zajedno gledali utakmice. Obično je to samo druženje među njima, ali u poslednje vreme sam primetila nešto čudno. Taj prijatelj me je gledao na način koji nisam mogla ignorisati.
Nije to bilo samo običan pogled, nego nešto duboko, nešto intenzivno, kao da pokušava da pročita sve o meni. Nije bilo ni najmanje subtilno, i to me pomalo zabrinulo. Počela sam da se pitam zašto mi se sve to događa, zašto sada, zašto on. Osim što je izgledao dobro, imao je tu harizmu koja me na neki način uznemiravala.
Jedne večeri, dok su oni zajedno gledali utakmicu u dnevnoj sobi, ja sam bila u kuhinji, pripremajući grickalice i užinu za njih. Pokušavala sam da se opustim i da zaboravim na sve što mi je prolazilo kroz glavu.
Zamišljala sam kako je sve nekada bilo jednostavnije, kako smo se smejali i uživali u malim stvarima, ali sada se činilo da je sve postalo hladno.
Dok sam pripremala hranu, iznenada sam osetila njegov prisutnost. Okrenula sam se i, pre nego što sam mogla da reagujem, stajao je tik iza mene. Na trenutak sam bila zbunjena, ali nisam mogla da se obuzdam i pitam ga šta radi.
Njegov pogled je bio potpuno drugačiji, kao da me je gledao kroz nešto više od običnog pogleda prijatelja mog muža. Zadrhtala sam, nisam znala šta da mislim, niti šta da radim. Znao je da sam svesna njegovog ponašanja, ali umesto da se povuče, bio je tu, preblizu.
Tada je učinio nešto što me potpuno iznenadilo. Bio je to trenutak koji je sve promenio. Osećala sam kako me obuzima mešavina iznenađenja, zbunjenosti i straha.
Pokušala sam da ostanem smirena, ali srce mi je brže kucalo, kao da nisam znala šta da radim, kako da se ponašam. U tom trenutku, osetila sam da mi nešto u ovom odnosu izlazi iz kontrole, a nisam bila sigurna šta to tačno znači.
Njegov potez me je naterao da se zapitam o svojim osećanjima, o tome šta zapravo želim od svog života, i šta želim od svog braka. Možda je sve to bila samo moja paranoja, možda je samo slučajno stajao tako blizu.
Ali u tom trenutku, nisam imala odgovor na to pitanje. Bilo je kao da mi je sve izmiče, da više nisam u kontroli situacije.
