Konzervirane ribe su nesumnjivo jeftinije, lakše dostupne i jednostavnije za jesti ali, šta je sa njihovom prehrambenom vrijednošću?
Svjesni ste šta znači riba u prehrani. Zbog toga nastojite makar jedanput ili više puta u sedmici da se na vašem jelovniku nađe riba.
Pitate li se, jesu li ribe iz konzerve jednako zdrave kao i svježe?
Tako kazu
Uzimajući u obzir stavove stručnjaka iz američkog državnog poljoprivrednog centra (United States Department of Agriculture’s National Nutrient Database) odgovor je potvrdan.
Ribe u konzervi znači, imaju isto onoliko zdravih sastojaka kao i svježe. “S tim da je potrebno kombinirati svježu i konzerviranu, budući da gore navedeno ima svoje pozitivne ali i negativne strane.”
Konzervirane ribe su jeftinije i lakše dostupne za razliku od svježih, isto tako, njihov rok trajanja je daleko duži. Istina je da imaju više masti, soli i nemaju takav okus kao svježe.
Ribe, koje su namijenjene za kuhanje, su uglavnom ulovljenje u njihovom prirodnom okruženju.
Dakle, nisu kao svježe koje možete kupiti u trgovinama – uzgajane. Isto tako, u nekim vrstama gojene ribe je znatno više otrovnih materija nego kod onih ulovljenih u divljini.
Tako kod konzervirane ribe, kažu da ima više kalcija nego kod svježe ribe jer u konzervi se kosti ribe omekšaju i mogu se jesti s tim im se povaćava njihova vrijednost, kaže Kristin Kirkpatrick.
Neka budu u ulju
Ako se već odlučite za ribe u konzervi, izaberite one koje su u maslinovom ulju, ne one u vlastitom soku jer prve imaju dosta više omega 3 masnih kiselina. Ulja pomaže očuvati više hranjivih sastojaka u ribi za razliku od vode.
Važno je da tijelu obezbijedite unos masnih kiselina omega 3. Ako vam riba u konzervi nudi tu mogućnost, odlučite se za nju. Tako tijelu nećete uskratiti hranjive sastojke koje osiguravaju ribe.
Ipak, svoj meni obogatite i svježim ribama, uspostavite ravnotežu.
BONUS:
Umor nije lenjost: Zašto nam je odmor često najpotrebniji kad ga najmanje dozvoljavamo sebi
U svetu koji slavi produktivnost, brzinu i postignuća, odmor je često pogrešno shvaćen kao luksuz, slabost ili čak lenjost. Ali istina je mnogo dublja i nežnija: umor ne znači da nešto nije u redu s nama. Umor znači da smo ljudi. Da dišemo, da dajemo, da trošimo energiju… i da nam je obnova neophodna.
Nisi stvoren/a da stalno trčiš
U prirodi ništa ne traje 24 sata. Ni dan ni noć, ni kiša ni sunce, ni rast ni mirovanje. Sve ima svoj ritam. A ipak, mi često pokušavamo da budemo izuzetak. Da radimo i kad smo iscrpljeni. Da pružamo drugima i kad smo prazni. Da budemo prisutni kad zapravo samo želimo tišinu.
Umor je signal, a ne sramota. On je poziv tela i duha da zastanemo, da usporimo, da se vratimo sebi. I to nije slabost. To je snaga – ona koja nas podseća da briga o sebi nije sebičnost, već preduslov za sve drugo.
Odmor dolazi u raznim oblicima
Ne moraš da odeš na more da bi se odmorio/la. Ponekad je odmor pola sata u tišini bez telefona. Ponekad je to da odeš ranije na spavanje, da otkažeš plan koji te iscrpljuje, da kažeš „ne“ bez objašnjenja. Odmor je i u dugom tuširanju, u slušanju omiljene muzike, u šetnji bez cilja, u tome da sediš i samo dišeš.
Najdublji odmor je onaj u kojem ne pokušavamo da budemo ništa – ni bolji, ni brži, ni jači. Samo to što jesmo, u tom trenutku. To je odmor koji leči.
Društvo nas uči da se dokazujemo – telo nas uči da se osluškujemo
U svetu koji stalno viče: „radi više, budi više, postigni više“, lako je zaboraviti kako zvuči naš unutrašnji glas. Ali telo ne zaboravlja. Ono pamti kada mu nismo dali san, kada smo preskakali obroke, kada nismo rekli šta nas boli. I na kraju – progovori. Kroz nesanicu. Kroz tugu bez razloga. Kroz umor koji se ne može naspavati za jedno veče.
Zato nemoj čekati da pregoriš da bi se odmorio/la. Ne moraš zaslužiti odmor. Ti ga već zaslužuješ samim tim što si živ/a.
Tišina je lekovita
Nekada je najveći luksuz u današnjem vremenu – tišina. Bez zvukova notifikacija, bez televizora u pozadini, bez brujanja spoljnog sveta. Samo ti i tvoj dah. Kad se čovek vrati tišini, čuje i ono što mu je najvažnije: svoj mir, svoje potrebe, svoje istinsko “ja”.
Ne moraš sve danas. Ne moraš ni sutra.
Ima dana kada ništa ne ide. Kada ne možemo da damo, da stvaramo, da budemo nasmejani. I to je u redu. Tada je dovoljno da budemo nežni prema sebi. Da sebi kažemo: „Danas mi ne ide. I to ne znači da sam neuspešan/na. To samo znači da sam živ/a.“
