Nisam imala muškarca otkako sam se razvela, a to je bilo pre 5 godina. Družim se samo sa svojom kćerkom i njenim dečkom, a u poslednje vreme me njen dečko zagleda opasno. Jednog dana dok sam bila kući i malo odmarala neko je zakucao na vrata. Kada sam ih otvorila ugledala sam njega, rekao je da više ne može da drži to u sebi i da ima nešto važno da mi kaže, a ono što mi je rekao ostavilo me je u šoku!
Prošle godine su se stvari promenile, jer sam više vremena provodila sa svojom kćerkom, koja je postala odrasla žena. Družile smo se često, zajedno sa njenim dečkom, koji je postao blizak član porodice.
Prošlo je vreme, i iako sam bila sama, nisam bila usamljena — imala sam svoju kćerku i vernog prijatelja, njenog dečka.
Međutim, u poslednje vreme počela sam da primećujem da njegov pogled postaje dublji i više usmeren na mene. To me zbunjivalo, jer nisam znala da li su to samo moji osećaji ili nešto drugo.
Pokušavala sam da ignorišem te misli, ali nisam mogla da zaboravim te poglede, koja su mi svakim danom postajali sve očigledniji.
Jednog dana, dok sam bila kod kuće i malo se odmarala, začula sam kucanje na vratima. Kad sam otvorila, ugledala sam njega, njenog dečka.
Na prvi pogled nije izgledao kao da ima neku specijalnu poruku, ali nešto u njegovom ponašanju mi je bilo drugačije. Pogledao me je ozbiljno i rekao da mora nešto važno da mi kaže.
Zamolila sam ga da uđe, a dok smo sedili u dnevnoj sobi, rekao mi je da mu je jako teško da nosi ovo u sebi i da želi da mi prizna nešto što mu već duže vreme ne da mira.
Zadrhtala sam. Iako sam imala mnogo pitanja, samo sam ga tiho pitala šta je to. Tada mi je rekao da je sve vreme bio zaljubljen u mene i da mu je teško da to više skriva.
Rekla sam da nisam sigurna šta da mislim, jer sve ovo me je iznenadilo i zbunilo. Prvo što mi je palo na pamet bilo je: kako mogu da to shvatim? On je osoba koja mi je bliska, kao deo naše porodice.
Nisam bila sigurna šta bi ovo značilo za sve nas. Na trenutak, sve je stalo, dok sam pokušavala da shvatim šta bi trebalo da uradim u ovoj situaciji.
Razgovarali smo o tome, o njegovim osećanjima, ali i o granicama koje moramo postaviti u ovoj situaciji. Osećala sam odgovornost da budem iskrena i da jasno postavim granice.
Objasnila sam mu da iako je to što je rekao bilo emotivno i izuzetno teško za nas oboje, ne možemo dozvoliti da takve stvari ugroze porodicu, jer ljubav i poštovanje prema mojoj kćerki i njegovoj partnerki su previše važni da bismo ih ugrozili.
On je razumeo i pristao na to, govoreći da mu je drago što sam ga saslušala. Osećala sam olakšanje, jer sam znala da nisam dozvolila da se nešto pogrešno desi, ali i dalje sam bila zbunjena.
Nisam mogla da ne mislim o tome kako su ti trenuci promenili dinamiku našeg odnosa.
Nakon razgovora, oboje smo se povukli u tišinu, iako nismo želeli da o ovome govori bilo kome. Znali smo da je važno da se fokusiramo na budućnost i da poštujemo međusobne granice, kako bi sve ostalo u ravnoteži. Pomislila sam kako su ponekad najteži trenuci, zapravo, oni koji nas uče o tome šta znači imati poštovanja, ljubavi i odgovornosti prema porodici.
