Prema riječima poznatog ruskog psihologa Mihaila Labkovskog, svaki muškarac će se “zaludjeti” za ženom koja isijava samo jedan kvalitet.
“Neki ženski pojedinci duboko vjeruju da moraju konstantno biti dotjerane i našminkane, nositi kratke suknje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, kako bi zaveli muškarca.
Međutim, muškarac koji ima poštovanje prema sebi neće biti privučen ženom koja ne poštuje samu sebe. Žene koje vrijednuju sebe su one koje izgledaju najprivlačnije”, tvrdi dr. Labkovski.
Ovaj psiholog smatra da žene koje slede trendove društva i žele privući očajničku pažnju suprotnog pola neće privući pravog muškarca. Devojke koje se žrtvuju kako bi udovoljile drugima nikada neće pronaći istinsku sreću.
“Takve djevojke se iscrpljuju dijetama, često posećuju kozmetičare, podvrgavaju se raznim intervencijama, produžavaju kosu, pa čak i pristaju na hirurške zahvate – sve to kako bi se dopale muškarcu”, ističe on.
Možda će vas zanimati:
Labkovski veruje da takve žene nikada neće privući pravog muškarca jer emituju negativan utisak o sebi. Na kraju, takve žene često završe same, budući da će ih taj muškarac napustiti čim se pojavi neka druga, mlađa ili privlačnija.
“Da biste postale žena koja okreće glave muškarcima, trebate naučiti da se divite samoj sebi i da imate samopoštovanje, a zatim pričekati divljenje drugih. Kada zaista volite sebe, nećete se previše obazirati na to da li vas drugi vole”, zaključuje Mihail Labkovski.
BONUS TEKST: Sreća nije destinacija – ona je način na koji hodaš kroz dan
Sreća je čudna stvar. Svi je tražimo, jurimo, planiramo, čekamo da „konačno dođe“. Mislimo da ćemo biti srećni kad dobijemo posao, kupimo stan, smršamo deset kila, kad nam neko kaže „volim te“, kad otplatimo kredit, kad prođe ponedjeljak… I tako godine prođu, a sreća – uvijek nekako korak ispred nas.
Ali istina je drugačija. Sreća nije ciljna traka na kraju puta. Nije diploma, ni auto, ni idealan brak. Sreća je ono između. Ona je u malim stvarima koje prečesto uzimamo zdravo za gotovo.
Sreća je u šolji jutarnje kafe, kad još niko ne priča. U tišini doma dok svi spavaju, a ti znaš da su tu. U poruci: „Samo da ti kažem da mislim na tebe.“ U osmijehu prolaznika. U muzici koju voliš dok voziš. U danu kad ništa nije savršeno, ali ti si zahvalan što postoji.
Sreća je kad imaš s kim da podijeliš ručak, da šutiš bez nelagode, da se nasmiješ iskreno. Kad znaš da, iako je život pun briga, ti imaš svoj mali kutak mira, svoj balans, svoju snagu. Sreća je i kada si sam, ali ne osjećaš prazninu. Kada ne glumiš ništa – ni pred sobom, ni pred drugima.
Ona ne dolazi s velikim zvukom fanfara. Nema najavu. Nema scenografiju. Ona ti se jednostavno dogodi dok misliš da je „samo još jedan običan dan“.
Nije lako biti stalno sretan – i ne moraš biti. Ali možeš naučiti da prepoznaš one trenutke kada jesi. Da ih sačuvaš. Da ih njeguješ. I da ne zaboraviš: sreća ne traži savršen život. Samo tvoju pažnju.
