Stres je neizbežan deo modernog života. Svako od nas se povremeno suočava sa pritiscima na poslu, u porodici, ili u drugim životnim situacijama. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da hronični stres može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme i da naruši naše opšte stanje.
Kada smo pod stalnim pritiskom i nerviranjem, telo aktivira tzv. odgovor “bori se ili beži” koji je bio koristan našim precima u borbi za opstanak. Danas, taj isti odgovor može da bude štetan, jer često nema stvarnog “neprijatelja” na koga treba reagovati, pa telo ostaje u stanju povišene tenzije.
Uz to, dugotrajni stres dovodi do povećanog lučenja hormona kortizola, koji može narušiti mnoge funkcije u organizmu.
Prva ozbiljna tegoba povezana sa stresom jeste visok krvni pritisak. Kada ste pod stresom, krvni sudovi se stežu, a srce radi jače da bi obezbedilo više kiseonika, što vodi do povećanja pritiska u arterijama. Ukoliko se to stanje ponavlja, može dovesti do trajnog hipertenzivnog stanja.
Drugi zdravstveni problem koji stres često izaziva jeste poremećaj spavanja. Anksioznost i brige često remete normalan ritam sna, dovodeći do nesanice i umora. Bez kvalitetnog sna, telo se ne može dovoljno regenerisati, što dodatno pogoršava stanje.
Treći problem je slabiji imunitet. Kortizol i drugi stresni hormoni smanjuju efikasnost imunog sistema, što nas čini podložnijim infekcijama, ali i usporava oporavak od bolesti.
Četvrta tegoba koja se često zanemaruje jeste probavni problemi. Stres može izazvati nadutost, grčeve, dijareju ili zatvor jer nervozno stanje remeti normalan rad creva. Pored toga, stres može pogoršati bolesti poput gastritisa ili sindroma iritabilnog creva.
Mnogi ljudi ne shvataju koliko stres utiče i na mentalno zdravlje. Dugotrajno nerviranje vodi do razvoja depresije, anksioznih poremećaja, pa čak i paničnih napada.Važno je razumeti da stres nije samo psihološki problem, već ozbiljna zdravstvena pretnja koja može uticati na ceo organizam.
Mnogi lekari danas upozoravaju na potrebu kontrole stresa i uvođenja tehnika za njegovo smanjenje u svakodnevni život.Na primer, meditacija, joga, duboko disanje i fizička aktivnost dokazano pomažu u smanjenju napetosti.
Takođe, kvalitetan odmor i druženje sa porodicom i prijateljima igraju važnu ulogu u prevenciji negativnih efekata stresa.Važno je i izbegavati prekomerni unos kofeina i alkohola, jer oni mogu pogoršati stanje nervoze.
Uz sve to, neophodno je da se ne zanemaruju signali koje nam telo šalje, već da na vreme reagujemo.Ponekad je dovoljno promeniti svakodnevne navike kako bismo znatno smanjili nivo stresa.
Ipak, kada stres pređe u hronično stanje, treba potražiti pomoć stručnjaka – psihologa ili psihijatra.Prevencija i briga o mentalnom zdravlju su jednako važni kao i briga o fizičkom zdravlju.
Nije sramota tražiti pomoć, naprotiv – to je znak zrelosti i snage.U društvu gde je sve brže i zahtevnije, važno je pronaći načine da usporimo i oslušnemo svoje telo.
Pored svega, kvalitetna komunikacija i izražavanje emocija mogu značajno pomoći u smanjenju napetosti.Ukoliko osećate da vas stres guši, važno je napraviti korak unazad i sagledati šta ga izaziva.Neki ljudi uspevaju da smanje stres promenom posla, mesta stanovanja ili jednostavnim uvođenjem više pauza u dan.
U svakom slučaju, zapamtite da je briga o sebi osnov zdravog i srećnog života.
Četiri zdravstvene tegobe koje dobijamo od nerviranja i sekiranja:
-
Povišen krvni pritisak
-
Poremećaji spavanja (nesanica)
-
Smanjen imunitet
-
Probavni problemi (npr. gastritis, sindrom iritabilnog creva)
