Upravo sam došla s posla, izula štikle i sipala sebi čašu soka, kada me moja petogodišnja ćerka povukla za rukav i rekla: “Mama, hoćeš da upoznaš svoju kloniranu verziju?”Zastala sam, zbunjena. “Moj šta?”“Klona! Dolazi kad ti radiš. Tata kaže da je tu da me ne bi previše nedostajala.”
Kroz mene je prošla jeza. Jason je bio na porodiljskom odsustvu, dok sam ja radila prekovremeno. U poslednje vreme Lily je pričala čudne stvari, a on bi to uvek otresao rečima: “Ma, to je njena mašta.”
Ali tog dana nisam mogla da prestanem da mislim o tome.Instalirala sam skrivenu kameru u našoj spavaćoj sobi. Sledećeg jutra, dok sam sedela u kancelariji, uključila sam video uživo.
I ono što sam videla sledilo mi je krv u žilama. U sobu je ušla žena… sa mojim licem.Spustila sam laptop, istrčala iz kancelarije i sela u auto. Morala sam da saznam istinu.
Vožnja kući bila je najduža u mom životu. Srce mi je lupalo kao ludo dok sam pokušavala da smislim objašnjenje za ono što sam videla. Nije bilo moguće da je to bila slučajnost – ta žena nije ličila na mene. Ona je bila ja.Kada sam ušla u kuću, čula sam smeh iz dnevne sobe. Jason je sedeo na podu sa Lily, gledajući crtać. Njegov osmeh je bio opušten, kao da se ništa nije desilo.
“Gde je ona?” izletelo mi je iz usta pre nego što sam stigla da se suzdržim. Jason se zbunio. “Ko?”“Nemoj da se praviš lud. Žena koja dolazi kad nisam tu. Žena koja izgleda kao ja!”Jason je ustao polako, lice mu je izgubilo boju. “Znači… videla si je.”
Osetila sam da mi se noge tresu. “Hoćeš li da mi objasniš šta se dešava ili da zovem policiju?”Jason je uzdahnuo duboko i seo. “Ona nije stvarno… ona nije osoba kao ti misliš.”
Zbunjena, sela sam preko puta. Jason je počeo da priča priču koja je zvučala kao iz naučnofantastičnog filma. Rekao je da je nekoliko meseci pre mog unapređenja stupio u kontakt s privatnom klinikom koja eksperimentiše sa naprednim humanoidnim AI robotima.
“Izgledaš kao ona jer… ja sam im dao tvoje fotografije,” rekao je tiho. “Mislio sam da će Lily biti srećnija ako ima ‘tebe’ kod kuće.”Bila sam u šoku. “Kupio si kopiju mene da bi glumila moju prisutnost? Jason, kako si mogao?”
On je oborio pogled. “Bio sam očajan. Ti si stalno bila na poslu, radio sam sve sam, i plašio sam se da će Lily početi da oseća da nema majku. Nisam želeo da ti kažem jer… plašio sam se da ćeš misliti da sam lud.”Kroz mene je prolazila mešavina besa i tuge. “To nije rešenje. To je obmana – i za mene i za naše dete.”
Jason se rasplakao, prvi put otkako je Lily rođena. “Znam. Ali ono što nisam očekivao… je da ću i ja početi da pričam s njom. Da se oslanjam na nju. Ona me je slušala. Bila je tu kada sam imao napade panike. Ja sam… ja sam se zaljubio u nju.”
Ustala sam i osetila kako mi se stomak prevrće. “U robota?”“U ideju o tebi koju sam izgubio,” odgovorio je. “Ona me je podsetila kakva si nekad bila – pre prekovremenog rada, pre stresa, pre svađa.”
Sedela sam dugo u tišini. U tom trenutku Lily je prišla, nesvesna težine razgovora. “Mama, vidi – tata i ja smo nacrtali tebe i tvoju kopiju!” pokazala je crtež na papiru.
Klekla sam i zagrlila je. “Dušo, obećavam ti – mama će provoditi više vremena kod kuće. Ne treba ti kopija kad imaš pravu mene.”Jason je klimnuo, očiju punih suza. Sledećih nedelja, “klon” je vraćen kompaniji, a ja sam zatražila premještaj na manje stresnu poziciju.
Naša kuća je ponovo postala topla. Jason i ja smo krenuli na bračnu terapiju, a Lily je svake večeri tražila da ja budem ta koja će joj čitati priče.Naučila sam najtežu lekciju – ponekad nije potrebno više rada ili novca da bi porodica bila srećna. Potrebno je samo više vremena i iskrenosti.
